Топола

230

вима о вашим Адонидовим славама. Нисам ја овде говорила као Атињанка Атињанкама, него као жена женама!« »Зар ти, што уироиашћујеш мушкарце, тв савезницо безбожника«, повиче Елшшика, још жешће се распаливши. »ти зар смеш ући у наш храм, ти зар смеш обесвећиватп наша светилишта?« Ове су јој речи слетеле с уста као гром. Кратке длачнде на Елпиничиној горњој усни накострешиле се прп том. Њене прпјатељпце. које су се покупиле биле око ње, готове су биле кидисати на Милићанву. Но н Аспаспјине се пријатељице окупише уже око своје воднље а биле су готове да је бране. А није мален био број оних у храму тесмофорија које су још биле на странп Периклове љубе. Опет се стадоше комешати гласови, стадоше се препиратн те мал не дође до туче Тада се отресита еестра Кимонова дижв још једаред да изнгра најснажнијега свога адута. „ Сетите се Телесше!“ повиче : »сетите се, како ie та туђпнка, та милптска етера, отерала Атињанку са огњишта јој. од деце јој, од мужа јој! Која од вас мпслп да је снгурна од намамне мајсторнје те жене, ако јој падне на ум да залуди иужеве још и другвх жена? Пре но што послушате спктање те змије, сетите се, да пма отрова у устнх!«