Топола

231

»Погледајте је онде«, прекиде се Елпиника, осврнувши ce у kvt храма, »ено Телеснпе! Сва је погружена гледајте јој бледо лнце гледајте, како јој теку сузе, чим само ко спомене њену децу!« За Елпиничиним погледима обрнуше се главе свију жева на отерану жеву Перивлову, која је подаље стгјала и бледа од једа п чуда гледала преко у Аспасвју. Елпиника пак вастави: »Знате ли ве, шта она мисли о нама Атињанкама? Треба ли да вам кажем? Није ли вал већ еама рекла? Оматра нас да смо будаласте, незналице, неискусне, недостојне љубави муж; вље, па хоће да нам каже, свакако у тајном свом поносу уверена, да ми ипак никад не можеио бити као она та лепа, та мудра, та несравњена Милићанка, која уме да занесе сваког, са којом се никад не могу мерити ни најлепше од вас U Те су Елпиенчине речи невероватно утецале на целу женску скупштину. Променило се наједаред расположење, чак и у срцима оних, које су дотле биле на Аспасијиној страни. Наново узме реч Елпиника; »Знате ли, шта кажу за њу њени пријатељи, Периклови другови, и шта већ сви мушкарци у Атини понављају међу собом? Аспасија је најмилија жена у Атини да , једина мила жена у Атини у Милит треба човек