Топола

232

да иде, веле, ако хоће да нађе лепих и аилих жена . . .« Кад то рече Елпиннка, разгори се п разбукта лукаво распиренп гнев у жена. Стадоше се дерати, дигоше руае па пођоше на Аспасију. Аспасија пак стајаше марно и усправљено па, бледа од љутине, али са погледом неисказана презпрања, рече; »Мнр, репаруше першунаруше, кимаруше! Мир, ви, што пиљарите јабуке, снр, масло ! Што се дерете, што ме нападате? Јесте ли раде још и да гребете п да уједате?« Оно мало још Аспаспјиних присталица, што јој остадоше верне, сгадоше међу Аспаспју и протнвнице јој. настаде диваљ жагор п готово да се покрвише. Некоје од Елшшичнннх друга мал не ископаше очн Аспаснјн; друге повадише оштре запонце са својих хаљнна па јур цуше на непријатељицу. Ова пак, заштићена онима, што се још храбро држале око ње, изађе нагло из храма теслгофорнја. Тако се за овај пут завршио Аспаспјин покушај, да атннске жене ослободп духом.

XVII. Девојче из Аркадије.

Тако је прошло неколико година. Аспасија се храбро била борила, али се није смела по хвалити да је аобедила. Бурнн онај иризор у