Топола

242

коју је најмио био да га прати кроз гору, рекао ; »Не бој се, Аспаснја! Давно су истребљена дпвљи горостаси са овпх путања, давно је већ нестало Синиса, онога опакога делије, што је сагибао јелу. Треба само да се чувамо змија у овим висовима и долинама; или се ваљда сећаш, шта се десило овде са свим блнзу на дубрави Немеје, кад је ‘дојкиња метнула одојче у траву, да за седморицу против Тиве , који су туда пролазили, на њихово захтевање донесе напитак свеже воде. Пошто су читав дан напорно путовали, нађоше се путнпци на прагу Пнахове равнице ir видеше међу два снва шиљаста брега славне дворе Агамемнонове, прастару чуварнцу тпх бреговнтих друмова, тврђаву мшшнску, како се повукла »у кут Аргоса*, као што каже Омпр, па из свога стеновптога угла вреба. На десно се дизао голи купнп брег са старом тврђавом Ларпсом, акропољ града Аргоса, који се на подножју брега у широку простору простирао на равнцдп још једнако цветап а тако исто настањен, као и град Атпњана. Преко отегнуте раввице на обали »Аргоса, што храни хате«, сјао се амо спњи морскп залив Пауплије, вернге брегова, замочене у боје супца на заласку, дизале се са шиљастим главицама до неба, онде се опет отегле у внсоко савијенима луцима до мора. И с оне стране светлуцавога