Топола

244

звездане ноћи. Наиђе на њцх Омпров дух. У шумору ветра, у шуштању врхова по дрвећу долазаше им до ушнју нешто као тих одјек оног беелртног јуначког спева. Сјај пунога месеца, што се разасуо свуд унаоколо по главидама око Аргоса, подсећаше их на ватре, што се некад разбуктиле биле од једнога тога ртња до другога, да јаве амо јелинску победу од Илијона преко мора п брегова до Агамемнонова града, где је дивља Клнтеинистра са лилосником својим Егистол са потајно наоштреним мачем очекивала долазак победоноснога војводе јелинскога. Па унутри у тим опустелим градскпм развалннама, које лежаху ту пред њима, у тој гробној ноћној самоћи би потегнут онај мач. За тпм је зидовима потмуло одјекнуо самртни ропац господара народнма, кад се вратио кући,. . ■Перикле су и Аспасија корачали дуж огромнога зида, којп се за ивидом стрмога брежуљка отезао у силним угловима и ћошковима. Допреше тако до старославне лавље каппје, часних врата граднћу Атрејеввћа, над којима се уздпже најстарпја слпкарпја све Грчке. Кроз ту капију уђоте у градић те стадоше пред унутрашње зидове, за којииа су Атрејевићи становали тако, да до њих ннко није могао допрети, али су само још темељн казввали вм лесто, где су биле праве краљевске одаје. Пођоше даље па дођоше, не впше на вису брега него