Топола

254

државе Атрејевића хтели да походе без певача, и заиста, од како су видели те развалине, јавио им се он, какав је запста био. Час по би се заподела лака, мала препнрка кад би се Перикле сувпше одушевљено затрчао у хвалу патријархалних јуначкпх времена, а Аспасија идејал људскога живота раднје потражила у садашњостп пли чак у будућности. *У Омпра« рече Перикле једаред, »чини ми се да налазим чудну науку: да је наиме човек негда био жпвотиња и мало по мало постао човек. Види се у њега, нарочито у Одисији, како се то дешавало мало по мало. Свуд он наглашава победу човештва над суровим, животињскнм. Свуд је та борба ч вештва са још не са свим савладанпм остацима жнвотињства. У днвљим лестригонима и киклошша показује нам шта смо негда били Па онда значајно слика према тим дивљим полаљудпма човечаески племенато чувство- ставља људождерима на супрот гостољубиве Феачане, а да бп човечанско спасао од повратка у животињско. везује га што ијоле може за божанствен !. Палада Атина, богиња човечански промишљене увиђавности, човештвом оплемењене делателне снаге, вазда прати в учи његове јунаке. Човештво је то, што он проповеда, човештво на супрот животињству. У њега је чисто човештво изражено у чистој појезији. По чисту, бнстру етиру иливају у њега сви иредмети. Речитије