Топола

256

гору су их пратили домаћи настири. којп су им били не само вође, него. наоружани кијачама п тешкпм џидама, уједно и штитиодп. Видели су у самоћи брегова над собом орлове, како шестаре по облацима. видели су друге птаце са оштрпм кандама и кривпм кљуновнма, како се по пернпм стенама кољу уз гласну дреку, видели су јата ждралова, чворака п чавака, како беже од копца, који се на њих спуштао са врха брегова. Час по се чули удари секире из шумске дубљине и ломљава прастарих стабала под рукама дрводеља. Од грабљивнх зверова, који већпном само поћу нзлазе из својих јазбина, нн један пм нпје ирепречио пута. Само је бистроокнм корњачама, које се међу трављем и камењем тромо ваљале или се на сунду грејале свуд покрпвено бнло тле у шумама Аркадије. Тако су ходилн Перикле п Аспаснја по тихпм дубравама, мислећи, да то страно, ново површно само опажају мирним чулима као нешто случајно, а овамо је све то за љпх било од судбоносна, потајна утедаја, уплетало се у ред њнхова бнћа као напред одређен уд, те су њих двоје чисто у шетњи ишлн у сусрет новин обртима, променама, одлукама свога унутрашњега живота п спољашње судбпне. Јездећи преко впсокпх површина, које су досезале до облака, добијали су путнидп често днвотне нзгдеде у даљину Јеладе. Са најуда-