Топола

258

спасији. Видиш, да нас још нису напустили јелински боговн! Из далека са седшпта, где седе на престолу у вечитој ведрини, шиљу нам кроз пукотпну велегорја поздрав у ову неугодну самоћу.« »Хоће да нам кажу,« одврати Аспасија смешећи се, »да не заборавимо са свим на њих ина све лепо у туровној земљи Дораца!« Но наскоро приспеше путници са голих висина на запад аркадске земље где има тма божја дрвећа н где силни извори скакућу Ту се разлиле безбројне мале речпде. милина пх погледати, час жуборе, час тек тихо мумлају, а све силазе са шумовптих окомака. По ливадама је чак и у сунчаној жезп бујно зеленпло било непрекндно свеже н неопрљено. Високо се зеленелн к небу брестови, букве, макљенови и растовн. Долнне су одјекивале од рпке марвених чопорова. Свугде су опазилн путнпцп, да су у области бога са рутавим бутовима, ком је око плећа виспла црвенкаста вожа рисова и ком се по свим тнм висовпма свуд унаоколо жртвена крв скрлетно пенпла пз чупавих прсију овнових. Свуд је бно намештен његов простн лик, изрецкан од брестовине; свуд је било његових трагова. Овде је човек могао видетп кострешну кожу вепрову, њему у почаст обешену о макљен онде парожасте рогове јелена, њему у захвалу приковане за букву. А по изворима је било