Топола

260

још мало час сјало као злато, постало сад жуто као сулшор а дигло се над високим бреговима, чнје се главнце још једаред засјале у сињавој светлостп. Са врхова дрвећа сађе се вијор на земљу па стаде у вртлог чистити пред. собом лишће н песак и мало грање. За тим стаде промидати кнша а за неколико тренутава сиустн се пљусак, у почетку помешан градом. Нагло се склонише путници под пшроки кров голема храста. Наједаред потресе гору грдна грмљавина А од тада дође муња за муњом, гром за громом и са разннх небеских крајева као да се ту стадоше састајати буре. Модрикасте се муње укрштавале над главама поплашеннх путнпка а громови вађоше одјека у стотнни долина и гудура. Уз то је киша непрестано лпла, бура је беснела, грабљивице се дерале а из даљине се чуо урлнв вучји. Плашљивим су погледом погледалп путнпцн са свога скровишта испод листнатога крова растова на иоље у грозу буре, која нх је опкољавала са свију страна. Тада напрасно пред њпховим очима из црна облака, који је висио над слеменом зубаста стеновнтога брега, ударп муња у једно од највпшпх дрвеха у шумп У грозној се дивоти разбуктп горостасно дебло н за час се укаже од горе до доле умотано у пламен: из пуцкаравих грана стане сппатп литава киша варница, сумпоран задах прође кроза зрак. А са