Топола

261

аапаљенога храста стану пламенови лизати преко до других врхова па загрозише већ и скровишту путника. Ови се одмах дигоше а Аркађани обећаше да ће их одвести дс најближих насеобина, где могу преноћити. Пожурише се даље кроз непроходне увале, идући за проводпчима. После неаога се времена избеснела била сила кише; али се чула потмула бука набујале бујице, која је са висова јурила у долове и гудуре; кршје и песак, сломљено грање па чак и комађе стена вукла је вода за собом у поноре. Међу тим се већ било и смркло, али док су путници хитали шумом, дотле је попустила бура. Не потраја дуго а ветри разагнаше облаке те се месец лагано дизаше над шумским висовима, преко којих је још мало час беснела дивља борба елемената. Оад приспеше бегунци до велике чистине у шуми, до јаловника пуна траве, који се спуштао низ благ обронак. Велика се округла слика особене врсте указала овде у ноћној тишини. Далеко се унаоколо дизали сви стеновити видици по бреговима и зубастим главидама у јасноћи месеца, који је час са свим светао стојао на чистом небу, час оиет сумрачно продирао кроз лепршаве облачиће. Око је имало много да схваћа, те су уморни цутници јездели као у будним снима. Уз то су горски потоци силно жуборили. На сред слободне чи-