Топола

262

стине лежао је усамљен обор и дворшпте некога пастпра. Кад се путници кренули онамо, изађе наједаред пред њих човек којн је био наоружан а одевен у зверску кожу, те јемачно чувао обор од ноћних нападаја зверова. Два голема пса пшла су поред њега лајући. Брзо се споразумеше с њим Аркађани. Замолише га, да прими и угостп путнике Атињане. Стражар расплаши камењем псе, којп су штектали, па уведе странце за зид, опкољен густим глогом. Тај је зпд, опасујући обор. сачнњавао велико двориште а у сред тога дворишта горела је ватра. Власник обора, прост пастир, прпђе и поздрави госте добродошлицом, u не питајући нн одакле су, нп како се зову, ни куда су наумили. Нареди те се закоље шкопац и испече на ватрп ц њпм се гостн заложе. Пошто су тако повечерали, покаже робовима где ће спавати по стајаиа. Перпклу пак ц Аспасијн уступн свој и своје жене вајат н ваместн за њпх чпсту постељу, набацавшп на земљу ситних суварака п суве траве и простревшн на то мека руна. За јорган пм даде неколико козјих кожа u уз то још п свој огртач. Различни случајеви, маленн дожпвљаји, па чак п незгоде на путу увећавају добру вољу у путнпка место да је умање. Јаспа нзменица слика п догађаја на иослетку весели а нз слобо-