Топола

као што се Фидија, по што се са својом леманском Паладом спустпо једаред на земљу, брзо опет дпгао до Олимпа и од то доба каје своје грехе пред ногама олимпскога Зевса, тако fee, чини ми се, Подиклит с Олимпа брзо оает саћи на земљу и на најрсфеније своје земљиште. Тај Пелопонижанин без полета слабо до душе даје да човек у његовим творпнама наслути ност и дубпну душевнога живота; али зар п у атинскпх уметника не преостаје још по што шта, чему се човек нада и што жели? Смем лп Вам првзнатп, да често у сну вибоговске лпкове, које до сад није длетом оваплотпо нигсакав Фидија, никакав Алкамен, никакав Поликлит? Hofeac ми се јавио Аполон, најмплији ми од богова, бог светлости и тонова. Јавио ми се као чудесно, вито момче, које корача смело а ипак допадно, као момче победоносно, опо но. Па смрт погсфени превнјаху се пред циглом његовом појавом и пред стрелом у опруженој му руци змајп мрака, Ко Ае ми пзвајати бога, како га ја видех? Ни ти, Алкамене! Али си тп најватренији међу образвицима и са по стојано младалачки се душом подајеш животу и његовим чарима. Па с тога ти живот и открива своју тајну и моћни његов дах заљуљкује у твојим творинама сувише мирну површину чистога образовања.“ Кад Аспасија то рече, Алкамену заблисташе очи у одушевљењу.

27