Топола

душу. Овде је сама врврода лпла у душу му неку озбпљну језу: овде су му зборнлп старв 'отрашци јуначке прошлости, врема којој се потомв,в могдп осећатп само као слабуњав сој: овде.се на.местима, чвје се скаске непосредно .надовезввале на схарп јуначки ,свет, неговао. култ и утакмкца, мужаствености, која је, као взто Аспасвја добро ocefeaпш, кадра била Јелвну у души иробудтути, одржати и„ отхранпти осећаје, што су вобеду лепоте п женскосли на свнм таољима у жпвоту у стаљу бпле куд и казш вре зауставнтп него унавредитв. По бреговвто-саморании рудвнама паствра впдео је бво Перпкле ту једноставан,. ако ce 'хоке, вдвлскп жвв.от, којега се нвје дотакао дах нове ввтозпше и којв је потхрањпвао назоре, осећаје, слутње. што су можда само чекале бпад правог јелвнског духа, да сивом, једнолпком зшглом обвкју ведрп јелпнскп свет. Овде као да је чавг и[уМетност атвнска, стављајући у храм олизгаскога крал.а боговског оно, што јој је бпло иајвсличанств(‘ШlЈ(.' п цоследње, једаред за свагда Јелину пред очвлга унврстпла трпјумф онога, nixo је озббљно узвишено, над ошш, штб је љупко лепо. Другојачије је врема тим побудама стојао' Перпкле, другојачије Аспаспја. Прврода њпховвх ду,ша нпје бпла вотвуно једнака а разлпчна је бвла врста њпхова одношаја лрезЈа спо.вавањ-ез! свету. је деловала, давала, радила на све стране, Перикле

38