Топола

зсида срце, и Ата, дудост, слепо беснп деион засдепљеностп п кривпце. Аспаспја се смепшла још једнако, али јој осмејак није био впше сладак, а лице јој је бидо бедо као мрамор.. .. Сад намигне јерофант дадуху и овај запади своју буктињу на једном од сињавих пламенова, што су лизали из земље. Мелодије фрула и невидимога лика стале се све грозније разлегати а рој посвећених уфе у пекину, која је била пуна мефитична задаха. Жз даљине се орио потмуо шум, као да хује реке, а час по се тек зачује псеки лавеж, који је био јасан а изгледао као да излази жз три грла. Кад су мисте прошли кроз дугачку гро-зну пекину, угледаше као у сну пред собом пространо, једнолико, тмасто царство, пуно бенфелука а опасано рекама, које се тужно ваљале. Свети телал дигне палицу, замафпја њом троглавог пакленог пса те престаде лајати а гомила се миста нафе сад у Персефонину мртвачколр гају, где су у бледој светлости стојале врбе и топоде,'беличасте и непомичне, а гране им се тужно обесиле.И Па онда дофе ливада са самим златоглавима, сва покривена тим мртвачким цвекем, којем се бледи цветови на високим петељкама љуљушкали као у сну. А над том су ливадом лебделе сенке, мртве душе, као сновифења, или као дим, не-