Топола

мчцп уз брег ваљатп камен, којп се опет срушп натраг воду, која непрестано опет отекне, с очајшш напором црпсти у избушено 6vpe утробу, која се еве једнако понавља, дати да је кљује крагуј, а удове, да пх змијевитим бичевима тпибају ериније за вечита времена битп играчка у рукама онпх стпшкпх страшила: ето то је било судбпна онпх, што их је гомила посвекенпх, грозећи се. угледала у јадовитом царству. Жногобројне су биле слпке тих мука у Дољтвем Свету, но највишебројније су биле слике неком вечито узалудном отимању и атању. Тако су посветом позвани са дугаом, препуном страха, проведени бпли кроза страхоте у дубини, кроза јад у животу и кроза грозоте после смрти. Свечано се орио јерофантов глас кроза све те појаве и страхоте, разјашњавајуки и опомињући. Све је ужаснија бивала подземна тама, све гласније цвиљење и стењање покојника. у аду стадоше ујати, све царство ноћи као да застења једним једпним самртним ропцем, који пара срце, али и природа Горњега Света као да удеси с њима и као да се гласови свих створова спојише у бескрајни уздах, који се мучно отиште из груди... . Тада из небуха сину чудотворна светлост нз крила најдубљој помрчини. Јавише се убавн крајеви, рудине покри-

5 5