Топола

вене цвећем; заорише се љупки гласовп, заталаса се блажено кодо по сладосној пољани. Ту се сјали Персефонини двори у јасну сјају. Дворпма на прагу стојао је Орфеј, прастарп свети појац мисгпрпја, у руци му лпра а звучна му уста јав.вају тајавствене стварп. Иза његовпх лефа јављао се мпстама дечачпк Дпмофон пз ватре, што пречпшћава, којом га је божанска му хранплица Димитра на страх смртној му мајци обавпла била. Здрав чптав, неповређен смешкао се дечачпћ у сусрет мпстама. А над златнпм дверпма црквеним лебдео је, сјајући, осветљен нај јаснпјпм зраком, символ крилате Психе, не мозгајућп впше утворасто у аду, него се дижуки над лпваде са златоглавпма п над Тартар п над Илпспјон горе у сроднп божански етпр.... Кроза златне дверп улегоше сад подземне хаџпје п ту пм се указа непзречени део тајнама. Ту пм, али сваком појединцу дабогме тек према сназп зенпце му, схватпво засја пуно свето светпло елеуспнско. Тако је Аспаспја уза свога мужа Перикла са велпкпм делом мпста постпгла. што је хтела, посвећена је бпла у елеуспнске тајне, алп је прп свем том сутрадан била некако сметена, чудновато измењена Папшла је бпла на њу узбуда, која се мал нпје извргла у грознпцу. У живу разговорт с ГГерпклом о оном, што је с њиме впдела п чула, гледала је да опет успоставп поремећену

56