Топола

.... Наједаред земља затутњала лења Основа се љуља столетњега стења. Шлроко се море страхом усколеба, Па дпзатп оде таласе до неба, Валовпте реке до дна се пенуше Крвавп и трошнп престоли се руше, Само српска слава, благо нашој внлп Што се до облака уздигла на крилп! Победна је бпла свака наша војна А поносно впла застава тробојна Под бедемп тврдпх златна Дарпграда, Што у старо доба полус.ветом влада. II слободне песме орпле се шпром II српско се пме разнесе свемиром; Запграше горе, пропеваше доле II дветатп сташе н цркве п школе. У земљп је закон п поредак влад’о Клпдало на дому н старо п младо. Брат грлпо брата, слуга господара Од хладног Вардара па до Хпландара Па од спњег мора до Пелопенеза Чедна. рука впле све у једно веза. И далеке земље васплескаше Србу У душановом се п сад впде грбу А владари доше треба л’ коме впше ? Па пред српском славом свп се поклонише.

4

ПЕСМЕ МИТЕ ИОПОВИЋА