Топола

Еад то впде Сава, од радостп клпче: „Госдодару света и доора бранпче: Дође, ево, доба, данак је осван : о!“ Алп рече господ: „чекај, још је рано!“ На облаку опет светп Сава седп, Па на своју стару постојбпну гледп. Али наједаред све се замаглушп, Јуначка се крвца по разбоју пушп, Азијатеке хорде пустоше н кољу: Нп зелене траве на широком пољу. У праху су цркве, школе самостанп, А дворовп српског кнеза похаранп, Заман тражи чедо мајку своју мплу, Да јој отпочпне на мекану крилу, Заман бабо тражп своје соколове : Соколовп давно вечне снују снове, А где спротани јаучу п врпште То је пустош тужна п црно гариште. Пптоме девојке у ланцима вену, Заман тражп војно верну своју жену, Ваман тражп сестра свог јуначког брата, У Србији нема голубпјег јата; ВеГ гаврани само п грабљивп вуци Буктињом п огњем п мачем у руцп.

б

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВПЋА