Топола

Заилаче се Сава, горку сузу ироли Па Господа свога он овако моли: в Хај, смплуј се, смилуј, бесамртни Боже: Твоја снла само сад иомоћп може! Погибао. иропаст, Срба више нема: Часном крсту некрст тавну раку снрема!" Ал беседн Господ сред небеског раја: „Утеши се, слуго, па дочекај краја!“ Светп Сава опет на облаку седп, Па на своју стару постојбпну гледп; Али нема славе, нема оног грба Тек у горп само пеколпко Срба; Нема јеванђеља, књпга староставнпх, Нптп јаснпх зврна, нпт’ јунака славних, Јунака на мачу, јупака на перу. Да слободу бране п чувају веру, Већ по целој земљп тежак оков звечп А нросветт, цркву самивоља гњечп. Али ропскп народ изнова се трже, Јунацп се ломе, крпла пм се крше, Слободпн се барјак високо вијорп А хајдучка пушка запраска у горп. И устаде народ. да се светп зверу, Да слободно може исповедат’ веру, Да подигне своје растурене школе

6

ПЕСМЕ МИТБ ПОПОВИЋА