Топола

II данас се сећам. На оглавак сео, Слушао пастира, што у врулу свлра, Спвоперу шеву у чистоме зраку, Тајанственп шапат лакога зефира, Па ме нешто вукло, дизало впсоко, А с впсине као да ме звао неко . . . Ал’ п то Је доба далеко, далеко. II даш'lс се сећам. Под дрво сам сео, Па слушао како чаробно шумори. Дрво што шумори, поток што жубори, Олушао елавуја у зеленој горп. Жеља се у срцу незнана пробуди, А бол га је секо уздуж п попреко . . . Ал’ и то је доба далеко, — : далеко. Испуни се жеља. Попевао и ја, Па певао ноћу и веселом зором, Певао сам с шевом, певао славујем, Равнпм пољем с шевом, а славујем гором. Просте су ми биле песме као суза, Али. менп миле к’о мајчино млеко . . . Ал’ и то је доба далеко, далеко. Раздрагано срце пламтело је пламом, Топих се од среће љубави и миља . . .

159

ГГЕСМЕ МПТВ ПОПОВПЋА