Топола

Оне златне часе. оно дпвно вече II сад мн још бона душа благосил.а, Оно вече, кад је првн пут пољубих, Кад јој шаном шанух, кад јој тпхо реко’. . Ал’ п то је доба далеко, далеко. Сад нн срце жара, нн душа полета, Крпво мп је сунце, п молнтва крнва . . . Што су небу хтеле сустале н жеље, Само јоште једна остала мн жпва: Да испустим душу да добпјем мира, Што га тако дуго заманнце чек’о . . . Хвала богу: донде нпје већ далеко.

Ноћ

|ЧЈолим зору, дивно рудн, Волим еунде, дпвно снја; ' Ноћ ми ипак најмилија. Боном срцу мнра треба, Мнра само ноБу пма: Мнр је н у гробовнма.

160

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА