Топола

Цео пако страсти гори, Ма је песма лакокрила Цео свет, што духом створи! Па награда шта је њему Еад у ладну раку пане ? . Кратак уздај, дробна суза Што над њиме мож’ да кане, У листови две трп речи II споменпк онај худи Пз суштога што му руга Над иепелом дигну људи! . . . Нпје л’ красно, да се оном, Који живи беше пламен Над пепелом подругљпво Студен, хладан диже камен?

Циганска кућа.

*Л[а Калпмегдану, где се орли легу кућа мала на зеленом брегу; Са зеленог брога на пољану гледи, Само јој је место, што још нешто вредп На тој кући малој једва стоји трска, Кроз њу киЈпа плаха све у собу прска,

'171

ПЕСМЕ МПТЕ ПОПОВИЋА