Топола

А када тп впхар с’ Авале задува Сам боже је светп од пропастн чува! У Цпгана Раше врло мало злата Па зато су шпром отворена врата, Прозорп до једног свп су разбнјени II артпјом грубом свуда пскрпљенп; По ерлавом крову поноспто хода, Око свога гњезда, дугокљуна рода; Кроз траљаву трску већ роговп вире А по њима врапцп по вољп се гаире. А оџачпћ мали снуждпо се, дрома, На њему од креча нп споиена нема. Е така је кућа Цпганпна мога, Циганпна тужна, доста раденога. Каква је унутрп?. Боме ово једно, Кад смо већ у шетњи, впдетп је вредно Алп сагни главу, ако неси мали, Јер ће ти над главом кућа да се свали У гаравој кујни чудне неке ствари, Све дуги ватраљи и меховп старп, Под оџаком дернпм грднп наковањи На којима Цпго гвожђушине тањп. На дувару дрном чекића п триста Од ковања тешког глава им се блиста, На огњпшту кљеште, сабље поломљене, Гвоздењак пукнути, ђорде прекршене,

17П

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВПЋА