Топола

Иачеви, анџари п карике јаке На голему тугу млоге српске мајке. Ј• >]п на влажној земљи леже два-три клинца II легенић хладног руменике впнца. Ал ево н њега. ал ево н мога Цнганпна Раше ретко веселога. Мом нријану старом лула је у усти, Нз камнша кратког днм излеће густн: Од мазања тешког коса му се сија, Гаравог је лица. рува гаравија. Сад му на једаред полете уздасн Умало што њнма ватру не угасн, Главом вртн. мучн, ал черга нослује Са зеленог брега далеко се чује. Једно угља носн н дрвеГа сува, А друго у старе, у мехове дува, У мехове дува, на у ватру меће Карпке големе, грбаве енгече. Ал да чујеш нсовке н клетве големе Крвца тн се ледн, тресе тн се теме Кад Цнганнн Раша бркове засуче II кад оде гвожђе да чекићем туче. Кује, кује, кује, н куне н псује Доста је далеко. ал’ н село чује. А зашт’ куне Раша? . Јер он ланце кује У које ће душман Србе да окује.

ИЕСМЕ ЛШТЕ ПОПОВИЋА