Топола

# & % На КалимегДану. где се орли легу, II сад стојп кућа на зеленом брегу, Око свога гњезда још и сада хода По ерлавом крову дугокљуна рода. И сад су у кујни ти мехови стари II све оне црне п чађаве ствари, И мој пријан Раша још п сада кује Ал’ више не грди, не куне, не псује. Меховп уздишу, наковањи звекћу, Варнице искачу, наковањи јекћу Са Авале плаве далеко се чује; Сад Цпганин Раша бритке ђорде кује. Брптке ђорде кује од мрака до зоре, Да се њима Срби за слободу боре, Да истребе семе душмана проклета, Да Срб сретан буде док је божја света!

Дивно кесто . . .

Ј1 пвно место, божанетвена слико, -•'У свемира богатом оквиру, Апостоле вечне божје славе ј И радости ретке ми извиру.

177

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА