Топола

Ни шарееа, шшдна поља . . Ал ја и сад тако кажем; Нек је вавек твоја воља! Не видим те, ал чујем те З г пуцњавп од громова, И у страшном међусобном Бесном боју од ветрова. Па огреј ме чистим зраком Милосрђа вечна твога, Упутп ме у пустпњи Неизшерног јада мога! Ја не видим бела света, Ја не впдим куд мп треба: Погледај ме милостиво Са впсоког твога неба!“ Уздануо краљевићу, А бура се веће стиша, Већ не хучу брзе реке, Већ не лева бујна киша: Но по небу од осмеја Божјега се дуга роди, А лахори несташни се Купају у плавој води, Час у зраку, у колевци Љуљушкају вито грање,

21

ПЕСМЕ ЈШХЕ ПОПОВИЋА