Топола

Ужасно је лалаксао. Холујпна разуздана Свилену му косу иреи, Из облака сплан пљусак Млађане му шпба прсп, Не мож' нпкуд да се скрије Испред ветра чедо лепо. А да може, небп знало Кам ! да пде, јер је слепо. Но пз ногу краљевпћу Док бујано крвда лопп, Заједа се, заплаче се, И побожно руке склопп, Иа дпгнувшп слепе очп У безкрајне небне впсе, Слабим гласом, што је дрк'то Вечној правдн помоли се: „Светп боже, светп крепки, И бесмртнп боже правп! Ја очпју немам својпх, Немам впше већ у глави, Иа не впдпм љупко цвеће, Тајовпту чарну гору, Нпт’ сунашде огрејано, Нпт' кпћену твоју зору, Нит’ облаке голубасте,

ПЕСМЕ МПТЕ ПОПОВПЋА