Топола

„Арбанаси који се находе под црквом да раде као и Орби г да дају динар или полукмицу жита. „И влястели, који се нађу под манастиром, да ору сваком жита а бебду а , што узору да и повлаче. а сена да косе дан и да га садену, и постат винограда да раде, и нут с пгуманом да чине»Закон власима; да дају на 50 оваца 1 овцу с јагњетом, а другу јалову и с рунима- и сваке друге године да дају коња илп 30 перпера што су до сад давали царству ми, а од сада да недају цару.« Могли бисмо још навести иного места из; повеље Немашше Студеници, и из др\тих повели, алп и овако је доста. Још ћемо само изложити неколико чланова из Душанова | законика, који се тичу цркве п духовништва. Тако се у законику наређује : »Чл. 9. Све цркве што се ,налазе у зем.ьи царству ми, ослободн царство ми од свију работа, малих и великих. 11 „Чл. 10. Цркве да немају поноса осим цар кад куд иде, тада да га прате.« »Чл. 56. Црквама да управ.ьа господин цар, патријарх и логотет, а други нико. Кад се цела земља делила на : царску, втстелинску п црквену, то су и цркве биле : царске, ако су на царево} зем.ьи, властелинске, ако су на властелинској зем.ьи, £ и, цркве, које су биле на сопственоме црквеном земљпшту. Оне су се даље делиле на велике и миле, од којих су ове последње често губиле своју самосталност и потпале под велике цркве, којима је то од корпсти било; али с друге стране то је било штетно, па је с тога Душан , ; у своме законику, наредио : Чл. 60. Ни властеоске ни других д»уди цркве, којп имају црквене баштине у својим баштпнама, да није властан ни господин цар, ни патрпјарх, ни други духовник подвргиути их иод | велику цркву. А ако власник цркве жели неког да поставп свештеником исте, онда тај свештеник мора слушатп онога владику, | који га је рукоположпо. (Ово слушање разуме се у верозаконском погледу). Виши духовници : патрцјарх, митрополитп и епископи, који се у Душанову законику зову још и светителима,

192