Топола

193

рукополагали су духовна лица по свима нурщама, градовима и селима. II ако би се нашло да има духовника који носу постављенп благословом патријарха, митрополита или епископа, закон Дугаанов наређивао је, таки духовници : ..да се изгна/ју а црква да их по закону накаже т. ј. казна'' (Чл. 75). Патријарх, митрополита и епископи, још су и.мали права да одлуче од цркве сваког човека, ако је учинио какво „согрешеније духовно". (Чл. 76. и 77); а у црквеним пословима они су и судије били. Чл. 78. У духовним пословима световњаци да не суде. Ко се нађе од световњака да суди црккени посао, тај да плати 30 0 препера. Поред овога, црквещ луди, т. ј. становнпци оних земаља, које су припадале црквама, били су изван ошптих земалскпх, царских закона, веК су потпадади под власт црквену, којаје била много блажија. О том говори : Чл. Ю6. „Црквени људи да се суде за сваку парницу пред својим митрополитом, пред епископом и игуманом. Ако оба парничара прнпадају једпој цркви, да им суди гьихова црква; а ако се деси да су од две цркве, онда да им суде обе цркве. Ниже духовништво саставлали су; иопови и калуђери свих чинова. Права попова била су много маша од права ; које су уживали виши духовници ; али су ишак имали неке I олакшице, (повластице) које су се, састојале у овоме: ; Што је поп био ослобођен од данка и таксе (чл. 34. , Душ. 3) ; за тим: попови су могли имати баштане које >су биле ослобођсне од дажбина; а они попови, који [ иксу имали баштане, морали су добита на уживаше три г пиве, и били су слободни од даваша. Ко је хтео могао је лузети под закуп т. Ј. на уживаше (обделаваше) део цргквене земље, али је у том случају морао сносити све оне {работе с којимаје скопчано уживашецрквених земала (чл. 72). Попови су морали, поред своје дужности : да кршЬаавају , венчавају и т. д. још и да купе „ духовна дохо±дак“, узима.т са добара, која су била у црквеној баштини. ГТа дужност морала је нарочито припадати поповима по

ИСТОРПЈА СРБА