Топола

истинитост народног предања о томе догађају. Тако учени Фрања Рачкп о косовском боју пише; »Савезна војска српско-босанска под врховном заповешћу самога Лазара бпјаше размештена около Приштине п нагпбала се више к северу према ушћу Лаба и Ситнице. Спрам те војске стајала је турска под заповешћу самога Оултана Мурата 1,, уз којега су била оба његова спна: Бајазит и Јакуб, искусни војвода седи Јевренос-бег п многе паше и везири. . . . Од Турака одликоваше се особито млади Бајазит, заповедник деснога крпла. Лево је крило, које је водио царевпћ Јакуб, много страдало од храбрих бошњака под војводом Влатком. Срби су се борили кано лавови подстпцани прпмером храброга кнеза Лазара, Дуго се није знало, коме је иобеда досуђена; али, пошто је Бајазиту за руком пошло наглим јурпшем разбити противно крило те овде настао неред и просуо се глас, да је Вук Бранковић са бојишта отишао оа својим оделен.ем, стане најпре узмицатн војвода Олатко са босанском војском, за њмм пак п остала војска. Сада већ не могаше бити сумњив крај овој битци: полу.месец стече победу над часнпм крстом п слободом златном, оба владара оставнше на Коссву свој живот; Мурат под мачем Милоша Обилнћа, Лазар у вреви оружја; а народно предање прпписује нздајству кнеза Вука Бранковаћа пораз српске војске а с њом и државе српске 41 . Други исторпк, К. Јиречак, описујућп бој косовски, за Вука вели: »његовом издајству приписује српски народ косовску несрећу; да ли с правом, не да се псторијски потврдити« 2 Овом расправом намера ми је да- покажем, је ли народно предање о Вукову пздајству исторпјскп основано, или га ваља одбацити. Да би се на ово питаље могло од-

1 Касl, 111., 92. 2 . Оевсћ. ћ. Виl§. 344.

В5 К БРАНКОВИЂ