Топола

говорити што поузданпје, проучићемо: I. постојбину Вука Бранковића, 11. племе Вуково, 111. одношај његов према кнезл Лазару и IЛћ полптпчку радшу Вукову после косовског боја па до смрти, а на послетку показаћемо V. је ли Вук пздао на Косову.

I. Постојбина Вука Бранковића

У једној још нешта.мпанојКиовељи Вука Бранковића п његове браће Романа и Гргура читамо: „По милостн божјој и господшла нам превисокога цара СтеФана Уроша, самодршца свију српских земаља, грчких п поморских, ја Гргур п брат мп Вук, синовп ве.шкога севастократора Бранка, господина града Охрида, на модбу рођеног и од нас старијег брата, који се по вољи божјој, . . . покалуђерио ... и настанио удо.му св. богородице хиландарске . , . и који дође да се с нама види и договори шта би прпложио од св )Је баштине и од нашега дома пресветој бого родпци хиландарској . . . приложисмо цркву св. Арханђела са селом Трстеником м са свима правшшма и међама цркве те н села тог и са Тушиљем, и село Худинце са свчма међама и правинама, што Је приложио бпо господин и родитељ нат севастократор Бранко цркви тој, аобзирући се на велику и свесрлну братску л.убав, на молбу његову, приложисмо још господину и оцу Роману село Бежаниће са свима међама. А за ти.м Ја благочастиви Вук, син великога севастократора Бранка, распаљен божаиском жсљом. пмајући велику веру и љубав ка светоЈ матери Христа мога, прчложпх њеном дому, часноме манастпру вчше речене лавре хиландарске, села суседиа с Трстеником: Бањицу, Врбовац, Штучинцс и Мучиваре. . . . Све

3

ВУ К БРАНКOВIIЂ