Топола

то горе ппсано дадосмо господину и оцу нашем Роману с нашом срдачном вољом да све то приложп п заппше пресветој богородици хиландарској . . . да Је на спасење господпну нашем Роману а за спомен нашпм дедовима, родитељп.ма п нама, неодузето до века, јер Је то баштина наших прадедова и дедова и начтх 'родитеља и наша све до дана с'- с3 . У повељи коЈом је цар Урош, 11. АГарта 1365 годпне, у Прпштпни, потврдио прилоге Бранковића, само се прва четпри села спомињу, као што се видп пз ових речп: „Дође царству мп пречасни старац св. горе Атона Роман, син севастократора Бранка, п напомену царству мп, како Је се договорио с братом своЈим Гргуром п Вуком шта да прпложе од своје баштпне црквп св. богородице хиландарске. . . . II заппса му царство мп цркву баштинску светог Арханђела с три села: Трстеником, БежаниКима и Тушилом, и село Худине, што Је дало бпло царство мп севастократору Бранку, . . . а под цркву св. богородицу хиландарску« 4 . Па где су села; Трстенпк с црквом св. Арханђела, Тушиље, Бежанпћп. Худине, Бањица, Врбовац, Штучинци п Мучпваре, коЈа су бпла баштина Још прадеда Вукова?

3 . Садржпну ове повеље епомиње, у кратко, Грпгоровпћ у своме Путешеотв. стр. 46. Њу и још вшде повеља преписао је у Мооквп с ФотограФокпх снпмака пок. П. Севастпјанова г. уБубомир Стојановић, шггомац орпоке краљевнне. Он ]е н.мао доброту уотуппти ми ове своје преппсе да се њима корпстнм, за што му пз свега срца захваљуЈем.

4 . Моп. бегћ. 17 2. Села Бањнцу, Врбовац, Штучшше и Мучпваре држпм ла је Вук доцнпје прпложпо, па су оба прплога у једну повељу упнсана.

4

ВУ К БРАНКОВПЂ