Топола

Вука Бранковића за издајство. а.ш п пак с неком резервом, јер ве.ш: »Вук Бранковићј зет кнеза Лазара, спасе се готово с целом својом војском, јер је (ка о што неки кажу) Ђе ј’ Милоша кобила. 'родила, Бедевпја што ждријебп ждрале, Наш.ш су га јутру у ерђели ; Кобила га сисом одојила, С тога снажан, с тога висок јесте® ? (Кар. II. 2 3 9) А Марко Кра.кевић, по што је Роксанди очи пзвадио, говори јој : дБирај саде, Роксанда ђевојко! Бирај саде кога теби драго : Ја тп драго турску придворицу, Ја ти драго Кобилић Мидоша, Ја ти драго Рељу копилана" (ИзМ. 241). У Једиој песми из Босне пева се како је цар Душан у пданини нашао зедено ждребе и на њему дете, па га узео и надео му име Милош Обплић, и како су цареве војводе између себе рекле ; »Слушај цара ! олушај разговора ! Што покрсти чедо пренејако. Те му каже Обилпћ Милошу! Оно није Обилић Мплошу, Већ је оно Кобилић Ми.тошу Јер је њега родила кобила, По планини нејака носила, Он не пма ни оца ни мајке” (Петран. III, 264). М. Мллојевић чуо је у Дреници причу, како је цар Душан нашао Милоша као чобанче од 8 година и узео га себп, и како је његова мати имала тако велике сиое, да их је «морада, кад иде, преко рамена претурати«, и Душаи је, видећи то, рекао : (( Од кобиле и ждребе » (Путоп. II. 109—110)! Готово иота прича прича ое у Поцерју, али Душаи је рекао :

79

ВУК БРЛНКОВИЋ