Топола

тајно уговорио с Муратом, да изда (као што је већ учпнио; свога таста, да би добио његову државу«. После четнрн године и Лукарић приппса пораз косовски нздајству Вукову, али он пзоставп целу причу о завади између сестара п пашенога п о здравнци Лазаревој, што показује, да је св&' то Орбин узео из народног причања, чему Лукарић не хте веровати. Из Орбина и Лукарића прешла је прича о пздајству Вукову у дела познијпх писаца. Што је учинпо Орбин, учини п његов сувременик, непознатн пнсац тако званог Вранковпћева летописа, у који, без сумње из народног прпчања, унесе : да су Лазара, за време битке, «изневерили и иобегли Вук БранковиК и друге војводе .« У XVIII. веку приппсује се косовскп пораз Међер обил а мајка родила ооила јунака 0 , те се с тога назвао Обилић, што јаспо показује како је старија прича прплагођена новијем презпмену. Из свега до оад казапог впди се, да је Мплошево презиме Кобилић (Кобиловић због размера?), као што је и Рајић пиоао, нити је оно са свим усамљено, Тако се један дубровачки скоротеча 1313. звао Радоста Кобила (Моп. Нааг. I. 54). У Приморју помпље ое 1 397. вдастелпи кнеза Павла Раднновића Вукосав Кобилачић (Моп. 8егћ. 229; упор. Кики1ј. Собех 01р1. II. 126). У босанском Језеру живео је, 1 54 4 г. неки Бартоло Кобилић (Рат. 111 и 113). У београдском хералдпчком зборнику 17. века долази породица Кобилића (Годишњ. VI. 99). Крајем XVII. или иочетком XVIII. века назват је' Милош у једној нар. песми Драгиловић (Гл. X. др. оде-в. 1 1 12, предг. 13 3), а 17 37 г. у подгоричком летопиоу Омиљевић (81аг. XIII. 18 4), дакле пре но што се назива Обплпћем. (Презпме (( Копилпћ» у туроком Ферману рђаво је записано илп прочптано. прем да се 1 330. помпње у дечанокој хрпсову.ни човек Копил Бојановић (Гл. XIII. др. оде.н. 23.) а 14 17 у Конавлпма Прибпсав Коииловић (Пуц. I. 13 6],

ВУК ВР.АНКОВИЋ