Топола

Лазару свога поданпка. Ну ако Је Мплош бчо из државе Лазареве, па макар и на двору његову, шта Је имао да позавиди Једноме властелину владалац Вук, спн севастократора Бранка, унук воЈводе Младена, зет кнеза Лазара, пашеног цара Шишмана и господара зетског, Ђурђа Срацимировића, Вук коЈи Је имао своју властелу, свој двор и дворане п у рату био самосталан воЈвода своје воЈске? Је ли Еуку бпло боље постати вазал Муратов Јер то Је наЈвшпе што бн могао од њега очекпвати него остатп впше по пмену вазал свога таста, Једне вере и племена? Да лп бп он смео, баш и да Је хтео, поред Лазара пздати и краља Твртка, коЈп би му се могао и хтео осветптп за пораз сеоје воЈске? Да је Вук хтео да изда на Косову, он не би ни долазио с војском својом, већ би оотао у своЈоЈ држави, или бп и сам ударио на Лазара. КоЈи би српски свештеник пли калуђер напцсао, да Је он „ јуначки , велехваљени и благочасшиви како Је назват у опису преноса Лазарева тела у Раваницу (1391), писатом за владе деспота СтеФана, да је издао на Косову ? Бп ли Вук као издаЈник пмао образа н смелости да I>сретне часно тело његово и да га, плачући и ЈадикуЈући, пспрати до Брвеника« (на Брвеници), као што се у истом спису казуЈе? Зар би издаЈника Дубровчанп, 1408. године, назпвали »светоаочившим», и ако су писали сину његову? Да ли би Лазарев син усинпо Ђурђа и оставио престо сину издаЈника српске државе, владаоца и свога оца, и да ли би такав поступак његов српски народ, чиЈи су оцеви на Косову главе заложи.и!, примили без оружаног протеста? Доиста црква-не бп прогласпла за свеце потомке Вукове Стевана, Јована и Максима, да Је Вук био, издаЈник, а када Је то учинила, знак је да то није био нити се за таквог у српству сматрао кроз чптав XV. век, што и раииЈе наведени изворп потврђују, У кратко ; Вук Бранкови/г није избао на Косову, шта впшс, ако бпсмо хтелп веровати турскпм 6*

ВУК БРАНКОВИЋ