Топола

пзворима, он је спасао част српског оружја, јер је Турке победи.ш наше десно крнло, којнм је I>ук управљао, а пред битку је срушио Пирот, да се у њему не бн Турци утврдили. Могуће је да су неке српске чете, па можда п Вукове, застратене, кад 'Је наступила катастроФа и Лазар ухваћен, потражмле спаса у одступању, као што су п Бошњаци учинили, ну то се не може узети као намерно пздајство, и то бива скоро у свима ратовима. Па кад Вук Бранковић није издајник, за што да баш њега српски народ таким прогласи? На ово умесно пнтање покушаћу да дам одговор како и’ ко.шко умем. У природи је човековој да за свакп неуспех свој раднје тражи узрок ван себе и да најпосле себе окрпви. То нсто вреди и за народ: аоноситост нпје допустила нашим прецима да иризнају, е су нас Турцп својим јунаштвом победпли, п волелп су за пораз окривити илн судбину 158 илн свога рођеиог брата, но ирпзнати да су Турци од њих јуначнијп. Иа Косову се десила грдна несрећа и за њу је морао бнти неко крив: и.ш је тако богом суђено било грехова ради наших и да се праведнн венцпма венчају, иди што се нашло издајника. Вук је преживео косовски пораз а доцније завалпо се с таштом п шурацима, због чега је пзгубио престо и живот у туђини, 21. Новембра 1402. бпла је битка, и то баш на Косову. између синова Лазаревих с једне и Ђурђа Вуковића и Турака с друге стране. Иоследица ове битке било је десетогодишње непријатељство између Лазаревића и Вуковића, које је српоком народу многе штете и пролпвање крви донело. Доцније (1 448' Ђурађ Вуковић не хтеде помоћи Сибињанин Јанку, када се, такође на Косову, борио и страшну поразу претрпео,

158 11о једпој народној посми Лазар је изабрао небеско царотно, па је с тога морао нзгубитп битку; а нуђено му јв и земаљско царство заједио с победом, иу оп је прво изабрао

84

ВУ К Б.РАПК.ОВИЂ