Топола

Drvo vama hrane daje, Daje sjene najhladnije, A u zimi svojim ognjem Suho drvo vas ogrije. Iz drva se grade mosti, Grade ladje morski biesi Iz drva su zibke vaše, Iz drva su vaši liesi.

U brzome su se teku Srela dva oblaka, Pa kad im se dielit bilo Kiša pala jaka. U kišu se kod oblaka Tako bol razpline, S koje Ijudsko srdce često Povene i gine.

Ah, da mogu rieči nači, Opjevo bih svoju tugu, Ta na svietu od nje bolju I vjerniju nemam drugu.