Топола

A 1 jezici svi, što znadem, To ne mogu još izreći, Jer su boli težki moji Od najtežih jošte veći. Kad bi vali sborit znali, Sto se lome o pećine, Ti bi možda izreć mogli S česa moje srdce gine.

Jednom tek za sveg mi vieka Pohodi me dobra sreća, A 1 je od nje bila tada Još oholost moja veća. Pa u kuću ju ne dozvah Dok je bila izpred vrati, A sada ju uzaludu Po svem svietu mogu zvati.

Žuto lišće s drva pada I zemlju pokriva, Sva se narav veće sprema Zimski san da sniva.

23