Топола

Gdje ga ličim na prodaju, žene, Sto biste se od mog smrtnog jada Nasladile, gledajući mene! Kako da je staro i zločasto, Ne mogoh ga prodat za gotovo, Trampio bih, ali ne znam za što I za vetho sasvim da je novo ; Ljubi, ljubi, dokle ti se daje, Andro, nemoj vremena gubiti, A zavidni stari neka laje Huleć što im već ne može biti. Marko Bruerović.

Prijatelju.

Kad promislim na prošasta doba Môg života poharana, vajmeh ! Brate mili, meni ne ostaje Niti jedne drage uspomene, Da razvedrim moje tmasto čelo, Da si jadno razveselim srce ! Ja pogledam moju zemlju rodnu, Na njoj leži sila dušmanina ; Moja braća u sužanjstvu cvile,, K nebu vape i osvetu ištu !... A1 je Višnjeg nedohitna pravda, I djedova griehe nepoznane Svojom krvlju praunuci peru ! Nekad uhvah, da će moji glasi Razsrčena Boga umiriti, I sadružit razstavljenu braću Svetiem vezom narodne ljubavi ; Ali moje bezbojazne rieči Protlačenjem moja braća prime Kano misli nedozrele glave, Kano sanke bolestna čovjeka! Inostranca samosilna jakost, Domorodske oholost gospode,

Znanieh ljudi častoželjne misli, Jaram gorki oslabljenog puka Sva uhvanja moja razoriše ! Tad ja prosih u Boga milosti; «Pošlji meni vez ljubavi ženske, Da izpuni jaze srca moga, Da umiri moje silne želje, Da na svietu otvori mi nebo, Da sahrani moju mladu dušu!» Lakomosti potištena zloba, Samoljubstva nenaravna hudost I tu moju uništiše želju ! Sad ti živem bez uhvanja, brate, U dalekoj opuštenoj zemlji, Inostranac u rodnomu mjestu, Vas zaduben u nesreći mojoj ; Nemam drage, da mi lieči rane, Čeda mlada za osvetu nemam, Vjerna braća od zakletve gdje su? Budućnost mi bez blaznenja sjaje Kano miso sunca sutrašnjega Jadnom sliepcu, koj’ ga vidjet ne će ! J. August Kaznačić.

280