Топола

отпоче и њему говорити, као да бп је он могао чути п разумети. Зар ти не знаш, Бибија, зар ти не знаш мадога Марка? оно мадо депушкасто дете, које

сп сретао толпко пута; што има онако красне плаве очп... што онако веседо трчаше преда те чим те опазн... онога што је с тобом заједно ловио рибу?.... Он је на мору.... отпшао је јутрос с друштвом! Он је с њпма у чамцу! Ја немаи

ГАЛЕБОВА СТЕНА