Топола

ту множжну народа. Нжкад се такве забуне нжје могло вждетп нж у варожш воју опсађује непрпјатељ. Једнж говораху ово, друтн оно; свакж жредлагадш нешто друго. Јек звона, ромор плжме, ж уздасж светпне даваху страшан глас, измешан са смехои Бпбанног. А госпођа Хенржковжца? 'O, јадно створење! И она се у тузж својој окретала свој природи,. а особито Окејану, који се чисто бојала да не увредп. Она говораше овако: 0 таласж, вратжте жж га! Будж му мжлостива, о ноћж стражша! Анђелж чуварж, сачувајте га! Боже благж, немој га оставжтж! Женаиа које беху дотрчале из оближњжх заселака, говораше она јаднжда: То мж је последље, то лж је једито дете! Двојжду сам још имала, па их покрж дрна земља, само мж овај оста. Измаче мж док ме сан бежхе савладао. Не знам како то бж. Он је врло малж, њему је зжма. На њему су само летње хаљинжде. Људпма жз села говораше: Ја га бејах дала вама. Он је живео међу вама. Ту му се повратжо живот ж здравље. Вж сте га сви волелж. Он је бжо важх малж Марко. Све је живо плакало; друге мајке, гледајућж н>у, чжсто заборављаху себе. У пола луда од туге, она иђаше напред, и сама не знајући куда, као каква тужна сенка, која блудж. Наједан пут се случајно нађе пред Бибијом, којж чежаше жо даље од света и храњажхе се ожштом тугом. Она већ не знађаше нж гата говори ни жгга радж: у своме заносу, она

ГАЛЕБОВА СТЕНА