Топола

Нико се не одзиваше. Из лађе жзађоше свж. Само је требадо још Марко да изиђе. Адж њега не бејаше. Жадосној менж, камо моје дете! Он је био с вама! Кажите, казујте за Бога! ТТТта сте учинжлж с Марком? Еуд сте ми деди дете? Онж окретоше гдаву п tydixy. Једшш скоком она удете у дађу, сву ie разгдеда, па се усжрави пред Л,егоФа и рече; Где је мој сжн? Нжсте дж iin обрекдж, да п њега доведете? Две се ћутне сузе скотрљаше нпз образе рибарове. Она пжсну као раљена тица, ж паде ван себе на неко пдатно на дађи. Неста све радостж од повратка. Несрећа г-ђе Хенржковжце наново загњурж цедо седо у страву и ужас. Све мајке осећаху Еолпка мора бжтж њезина несрећа, жа се п саме не могаху радоватп својој срећж; не смејаху вижге грджтж п љубити евака свога сжна. Свет сав још стојаше на обади. СваЕ је живн говоржо о пропастж мадога Марка. На многа пжтања, мдадп Л.егоФ пспржча све жlто се догађадо довде пх није посдедљп тадас морсЕж на заравањку попрсЕао пеном. Впдео је, веди, Марка како га одвдачж вода, ж пружио се да га задржж. Поеде тога он се не сећа ништа нж за себе ни за друге. Отац допунп спновљу пржчу. Он жх је нашао у свапуће, опружене на стенж, укочене од зжме, без иваква знака од жпвота. У ирви мах, он је држао да су свп мртвж:

110

ГАЛЕБОВА GTE HA