Топола

ране, лице рањаво, руке крваве, а косе све каљаве од тичјега ђубрета. Свака мајка дочекиваше свога сина како би лскочио пз лађе, и хваташе

га као свој лов, грлећп га, љубећи и заливајућ» сузама. Жарко! Марко! викаше г-ђа Хенриковица, која тражаше очима своје чедо, једва дрсе на ногама.