Топола

Дакде ти је то све једнако, п ни на што те не вуче срце ? Од свију путова, који су отворенп човечијем уму и раду, није нп трговина такав пут, којп бих ја баш најмање ценио. Би лп жедео ући у трговину? Бж ди тж бидо мидо, да некад заступпш наше место у посдовима иу управп наше куКе ? Ја бих сматрао за част да пођем путеи свога оца, и на то бихсе одао.... да ме судбина не гони на нешто друго, рече- Марко изнехшгдим гдасом. Ово неочекивано откривење потресе г-ђу Хенриковшду, као да је уједо за срце предосећање истчне; све страхобе, све муке из прошдости, као какве авети, изађоше пред љу. А и сам г. Хенрпк придично се зачуди/ Ја те не разумем рече он. Ако ти осећаш у себи каквога призива, за што га тајшп од нас? За што се пдашиш казати наи га? Ти добро знаш. кодика је наша љубав прама теби; ниј.е јучерашња, њој има већ шеснаест година, управо кодико и теби. Марк.6 погдеда час у оца а час у мајку, па онда стиште рукама своје дице и бризну плакати. Г-ђа Хенриковица пребдеде као крпа. Ух. добросрећни снне. ти хоћеш да будеш мрнар. —■ Мрнар! дрекну отац ирестрављен. Да! он хоће да н'ас остави. Ето куд га срде вуче! Ти. Марко, хоћеш нас да оставиш ? Да иас оставиш, драги сине ? Од тодиких радова,

135

ГАЛЕБОВД СТЕНА