Топола

Мало по мало. почеше љегбве очи да упадају у главу, лнде да бледи, и образи му да мршају. У то, једно вече, у новембру, дође к аима управнш: школе у којој ce учио Марко. Они су већ билп добри познаннци; с. тога се нису ни зачудил и овоме доласку; али по што се поздравише и упиташе за здравље, рећи ће управник одмах; Пријатељп моји, мене је једна дужност довела к вама. Ствар се тиче вашега сина. Не могу вам више тајити; он нама свима задаје озбиљну бригу. Он постаје све невеселији, његово здравље слаби. и учење му не напредује. Узрок тој измени знате ви, онако исто као. год и ја. Време је. ја мислим, да прегнете на једну страну, на коју било. Одавно ја живим међу омладином; све ми је што год се ње тиче. Ја сам впдео како се развијало око мене много призпва; неке сам ја и упућивао, али ниједног упорнијег не знам од призива на- море. Ко је призван да буде мрнар. да иде по мору,. тај вам осећа у том таку сласт, тако очарање, да му се ншлта, не чоже учинити, па да се тога остави. Ја знам, да је Марко, у ватрп од нежности, којој се ја ни мало не чудим, жртвовао вама оно на што га вуче срде; али је та жртва за њега страховито тешка, и она ће његовом срду задати такву рану, од крје се ни излечити не ће. Размислите се о тодг, ствар је важна. Онај узима на се велику одговорирђст, ко се одуиире иризиву млади.Ка, кад се тај аризив, сам по себи иоштен, овако као овде силно испољава. Зар се не треба

137

ГАЛЕБОВА СТЕНА