Топола

чери, као јато гладних врабада. Дође време вечери, јело се већ. охлади, а деде нема. Случај беше необичан, јер то беже првн до тада: адп жене, које виде да им мужеви свако јутро одлазе на море, а деда, тек што пропузе, бауљају крај мора, не плашаху се још за такр малу ствар. Жустрија жена, г-ђа Хенрдковица, беше већ прошда по свој обади, вичућл сина по имену. Људп су гдедали да је успокоје, п да јој кажу, -зашто је то; п свакп је казпвао по својој паметп. Марко је с добрпм друштвом, не може иу се догодптп нншта рђаво. Земља је сва тврда, прпстанпшта су пм као и сва обала п шпоровп. Мора бити да су отишлп у Јеранду на пазар, где неки пробпсветн воде чопор изучених паса, те збпрају гомплу околнога света, а можда су у Бацу, куда су они, ако је вероватп прпчама многих, чешће пш.lп да купе медених колача п макарона. Све то ако буде, опет је мала ствар. тпм: наста прва ноћ, а деде ни од куда. Свет се поче бунжтп. Г-ђа Хенриковида не могаше нпгде места да нађе. На молбу њезину, беху се разпшлп сељаци на све стране. Једнп су ишлп чак до Јеранде, а други до Бада. Трећп су пшли по колибама у околипи. Очекујућн да се врате овп разасланпдп, сав народ се беше пскупио на обалу прпстанншта. Говорило се, домпшљало се, нагађало се, али све далеко од истине. Мајке су страшно псовале п претиле својпм недослушним синовима. Свака је кривила сина сусединога, да је он, враг, п њенога навукао на зло: ане треба нд да казујем, да се највпше нападало на Лего Фа.

86

ГАЛЕБОВА СТЕНА