Топола

Ти разговори п ти прекори беху у највећем јеку, кад се зачу неки опор и без слогова глас на обали: жене, престрављене, погледаше једна у другу, а неве се и прекрстише с неким побожнпм страхом; Мнлостжва света Богородпце! повика мајка Гпљежпнпјева, Бибија се смеје: мора да је нека Ева несрећа!

XY Да кажежо одмах ко је тај Бибжја, кога смех има то право, да улпва страхоте у душе. 0 љеговом пореклу не зна се ништа. Од када је овде у овом крају? Је лж га море пзбацило на обалу? Одакле је? Где је рођен? Како се навикао на ово место? Од куда му име Бибпја, п како је тако постало популарно ? На сва та питања пежа одговора, То се једно зна, да Бпбију није никад нпко тражио, а ко га год види, разумеће зашто љегов род и не siapu за њега, ако он ииа кога од рода. Гдув, нем, наказаж, малоумаЦ Бибија је здруживао у себи све немилости прпродине. Такав је бно у поаетку ове причеа такав је био и свакад: лудост п ругоба припадају свакоме добу. Рите и крие једва су му покривале тедо. Свакад је носио о врату као неке бисаге, усне су му биде дебеле, поглед забленут, ноге испудаде, руке дуге и рутаве, а брада и коса замршена п коврџава, и тако је изглед тога створења изазивао одвратност илп сажаљеље.

87

ГАЛЕБОВА СТЕНА