Топола

II ако је био из света, опет никуд нпје хтео отићи пз ове општпне. А у Пуднтуану су га трпели вшпе по навици него по лшдостж, ii како га нпкад нпко пије тужжо, тако је он био сачуван од закона којн каштигује скжтнжце. Коржстећж се том повдастжцом, Бнбжја је разбпстрпо п расправно тако запдетено пптање у домаћој економжјж. У пржморским дећжнама доћжвао је лети, а зжмл по таванима и по шталама. У свако доба, хранио се хлебом,' којп је добивао идући од врата до врата, шкољкама и радпма, које је хватао кад море опада. Некад је и радио по пешто у пристаништу, помагао би нстоваривати, или укрцавати што у лађе; вукао би конопце или друго што му се да; а некад је чак шпао с рибарима п у лов, п тамо им је помагао око намештања алова или платна на лађама. 0 вашару, обртао бп точак од цирка с дрвенпд коњииа. Еад бп тако стекао неколпко дпнара, он би као прави јунак скиталнца тумарнуо некуд за неколико дана, п тада је било нешто шуто у Пулигуану боз њега, толпко се свет био навпкао на њ. А ваља казати и то, да је тај јадпик страшило и забава за деду. Псп су лајали на њега, како га осете. Мала деца, чпи бп га спазила, бегала бп од љега, и крпла се у крпдо мајкама својпма. Кад се расплачу, мајке су пм: претиле Бибијом, па ућуте као залпвена. Старија су га опет узнемправала, викала на њега, и потезала се камељем на њ. Нема несташлука, којп нпсу чпнила с њим свакп дан ова несташна дечурдија. А ако иптате за симпатпју, ље је он мало прп-

ГАЛЕБОВА СТЕНА