Топола

се као здосдутни гдас тица гуЕавида на тамној тпхој ноћи. Небо и жоре беху жирнж: никаквоме зду не беше придике. И опет се Бнбнја смеје! Једна жпсао продете кроза све гдаве: деда су негде у опасностн! Међу тжж се враћаху и изасданжди: нигде нп гдаса нж трага о дедп нису могдж наћп. Још нибом нж на ум не падаше, да су се та деда могда пустити на море. Ади разгдедајуБж с буктжљама обаду, опазпше на једној стени Бибжју, којп стојп пружжвшн руку на море, хотећж тим казати да су тамо отшпдж н да жх тамо треба тражптп. Из свију грда подете у мах један врисак. Све потрча прпстанпшту. Пребројаше чажде, који беху остади на казуку. Једнога не беше; јасно је као сунде упо дне, да су деда отжшда на жоре!

■XVI Оно што би у првож часу страха п забуне, нжкакве речж не жогу исказатж. То беше забуна, врева, збрка од страха и очајања, вулкан од поруге, н вихор од нрокджњања. Све мајке, као вучжде, којжжа би се штенди узедж, потекоше к обали с дивљжм дедеком и заневком. Оне су трчаде не знајуБи куда ж бжјућн се у прси своје. Ко није никад видео како се жздива матерња љубав у простих жена, ко добро не познаје ове бујне прнроде, у којих сви душевнж покрети жмају жестжну као инстиктж, тај не уме ни замисджти сву страхобу оваког позорја. Час, у джв-

ГАЛЕВОВА GTE HA