Топола

Само су седазл округа, којп су још срећни онда били. да се не умешају у горње, но да се за њнх каже: „има“, „мањак“ н ~страх.“ Но ово је бпмо пре 20—30 година. А како ди је тек данас!!!

XVII Грех

Еад узлемо у рачун сада да је мањак растао непрестано; кад погледамо како он п сад пма брз ход; кад се сетпмо онога (штО је и ђенералу Тпдебелт пал.о у оми) да нам је растурено п неприступно н оно што пмамо; кад смушамо на све стране опште страховање: „Затрше се шуме: ироиадосмо!“ онда Еемо рећп пстпну, али жа.!осну, ако речемо овако: Мп смо упропастилж наше шуме. Мп смо куЕу светиље, мира, сдободе и здрвља пзгорели, разрушили. смо свога великога браниоца заклали. Ми смо алу заштитниду своју убили. Мп смо богаство и изобиље заменули глађу и спротпњом. II мп непрестано и кољемо, и бијемо, ж горжмо, и губимо, и замењујемо добро злпм, и све вшне срљамо у пропаст. Ето, таки смо ми чувари онога, одакле Бог долази и где је светиња; одакле се слобода рађа, и јунаци излазе; онога што нас бранн од воде и ватре;

133

ГР Е X